Digitalna štampa velikog formata vs LED ekran u oglašavanju.
U vinarskoj industriji, čaša igra veliku ulogu ili boje reći oblik čaše. Poznavaoci vina znaju, da svako vino traži poseban oblik čaše kod konzumiranja, da bi zablistalo i prenelo svoj puni potencijal.
Da li informacija traži isto, kada je reč o mediju preko koga se konzumira?
Napredak tehnologije i digitalizacija branši, printa i oglašavanja nosi svoje „like-ove“ i „dislike-ove“. Napredak tehnologije za proizvodnju je siguran „like“, u smislu podizanja kvaliteta, brzine i najvažnije, mogućnosti. Digitalizacija oglašavanja, docim, ima upitnu popularnost među oglašivačima. Svedoci smo brojnih primera informisanja putem ekrana u maloprodaji i spoljnjem oglašavanju. Pozitivno iskustvo korisnika je cilj svake inovacije. Kako je ova pojava mlada, do sada nije dobila pravi sud javnosti u smislu ocene. Verujem da je vreme da se ocena pojavi, kao jedan od ključnih pitanja: Kakva je budućnost digitalne štampe velikog formata i grafičke industrije ?
Lanci fast food hrane sve više prelaze na digitalne cenovnike putem ekrana. Lanci kladionica, drogerije, samoposluge i spoljni oglašivači sve više postavljaju LED ekrane na fasade. Lanci uvode, deluje da su LED ekrani prirodna zamena za štampani medij.
Da li je baš tako?
Od početaka LED ekrana 2000-ih, oglašivači su oberučke prihvatili novitet, a ekrani su programirani da rade sve vrste čudnih i blještavih stvari kako bi privukli pažnju prolaznika. A u sve digitalnijem svetu gde je pažnju potrošača često teško privući, brendovi, trgovci moraju više da vode računa o tome. Nekako, deluje da je lako i ispravno kupiti i postaviti LED ekran i on će zameniti onaj dosadni statični bilbord ili poster i prodaja će da skoči samo iz tog razloga.
Kao štampari, u prvo vreme bili smo zabrinuti mogućnošću takmičenja štampanih medija sa animiranim, blještavim, okupanim jarkim svetlima. Međutim, nakon prvog talasa uticaja iskustvo o vrsti informacija koje se mogu led oglašavati i njihov uticaj stvorilo je sasvim drugačije razmišljanje. U svetlu Led-a štampana grafika dobila je sasvim drugačiju ulogu i kvalitet, ovaj tradicionalni medij od poverenja i dalje nadmašuje svog digitalnog rođaka u određenim oblastima.
Šta je privlačnost LED ekrana ?
Kada su u pitanju digitalne reklame, putem LED ekrana ključna stvar je da se one mogu vrlo lako menjati, omogućavajući jednoj poziciji, da prikaže više poruka, čime se maksimizira njegov potencijal u smislu generisanja prihoda. Ako se tome doda da je informacija u formi videa, uspeh je zagarantovan.
LED ekran nije zelen, mnogo „brblja“ i dekoncentriše ?
LED ekranima, potrebna je „jaka” struja i to 24 sata dnevno, 365 dana u godini, i to u sred energetske krize koja ceo svet uči da energija mora da se štedi po svaku cenu.
Korisnik u maloprodaji ima iskustva sa ovim uredjajima i načinom komunikacije od ushićenja do zdravstvenih smetnji. Koliko puta ste stajali u redu na šalteru nekog Fast Food lanca sa željom da nešto naručite ali vam cenovnik na ekranu stalno “beži” pre nego što uspete da pogledate šta biste naručili. LED ekran jednostavno nije napravljen da bude statičan. U našim uslovima to je ponovo dovedeno do apsurda te su i cenovnici predstavljeni kao akcioni film koji vam bljeska pred očima i gde morate biti strašno brzi da biste videli koji hamburger želite da naručite i koliko on košta.
Šta je sa svima onima koji pate od fotosenzitivne epilepsije? Da li je za njih izlazak iz kuće postao pretnja za zdravlje?
U štamparskoj branši svest o uticaju štampe i boje za štampu na svet oko nas, postoji decenijama unazad. Veliki napor je uložen da boje i materijali budu zeleni. Informacije o uticaju digitalnih medija tj. LED ekrana na mentalno i fizičko zdravlje ljudi i okolinu gotovo da ne postoje. U prostorima sa jakim uticajem ovih tela osećamo se loše. Bol u glavi, razdražljivost su samo neke od posledica. Pokret, Led Free Shops, Street i HORECA-a su novi, ali moćni protesti protiv ekranizacije prostora u kome živimo.
Na našim prostorima svesno još nismo osetljivi na djubre, ali to će se i kod nas menjati. Stariji LED displeji se sada zamenjuju novim ekranima koji su “zeleniji”, ali ograničenja onoga što se može lako reciklirati u starijim ekranima izazivaju zabrinutost. Gde će taj digitalni otpad završiti?
Iako u našoj zemlji ne postoji nikakva regulativa, istraživanja u svetu su pokazala značajan porast saobraćajnih udesa u blizini LED ekrana sa animiranim sadržajem ili sadržajem sa jakim blještavim svetlom koji ometa pažnju vozaču. Mislim da smo svi svesni problema digitalnih zelenih krstova za apoteke, koji se po pravilu nalaze baš iza semafora na raskrsnicama i vozač koji prilazi raskrsnici teško može da zaključi da li mu se “pali crveno svetlo” ili je to ”samo” apoteka u blizini. Da ni ne spominjemo izloge drogerija koji su po pravilu uvek “odvrnuti na maksimum” po pitanju jačine svetla i gotovo uvek osvetljavaju ulicu bolje od javne rasvete. Ovde ne bih zaobišao ni kladionice koje su sve redom prihvatile trend “što veće, što šarenije i da bljeska što jače”! Iz tih razloga u mnogim zemljama na zapadu su regulisane i zabranjene animirane LED reklame na gradskim ulicama i pored puteva sa saobraćajem.
Gradovi, naročito naš postaju deponija svetlosnog zagađenja ovih tipova medija. To može biti odbijajući faktor za brendove koji se fokusiraju na životnu sredinu. U stvari, neke vlade planiraju da uvedu nove propise koji ograničavaju noćnu upotrebu digitalnih medija.
Grafički medij ima jasnu i konačnu informaciju, ona ne traje u proseku 10-15 sekundi, gde je cilj svim vizuelnim efektima učiniti je što atraktivnijom sa što više podataka. Jer odmah iza njega ide sledeća reklama od drugog brenda. Što gusto napakovane informacije jedna za drugom najviše liči na „brbljanje“.
Da li uspevate da za to kratko vreme vidite informaciju?
Ako ste platili za ovaj medij, da li ste zadovoljni koliko ljudi je videlo i razumelo poruku?
Reklama na bilbordu stoji 24 sata izložena pogledu. U kampanji možete istu informaciju videti na većem broju lokacija, što model po kome čovek uči: vidim, prepoznam, znam čini primenjivim. Naime, ako znamo da je čoveku potrebno 3 puta da vidi isti sadržaj da bi naučio, onda je jasno zašto su dobre kampanje na bilbordima one koje i danas pamtimo, dok nam nova moda servra da ne znamo ni šta smo videli.
Kao uvek alternativni u svom poslu mi vrednost ekrana vidimo. Ispravno, Digital signage može da unapredi mogućnosti razmene reklamnih poruka pružanjem video demonstracija korišćenja proizvoda, kao i dodatnih informacija sa ekranima osetljivim na dodir. Iz tog razloga, ekrani se smatraju najboljim izborom u određenim okruženjima i situacijama u kojima bi štampa mogla da ponudi samo ograničene informacije. Primeri za ovo uključuju bolnice i tržne centre, hotele i restorane i mesta sa velikom frekvencijom ljudi kao što su aerodromi – da li biste mogli da zamislite da na aerodromu odete na gejt bez provere informacije o vašem polasku na digitalnom ekranu?
Štampani tipovi znakova će opstati u svim slučajevima kada je i prodavcu i kupcu potrebno više vremena za odredjeni sadržaj, dok sa digitalnim ekranima, oni imaju tendenciju da samo izbacuju informacije i imaju ograničeno vreme za potrošača da ih sve konzumiraju.
Kao dobar primer štampane signalizacije u akciji, potrebno je samo pogledati podnu grafiku koja nam je pomogla da se bezbedno krećemo tokom pandemije. Iako su pružali samo vrlo jednostavne poruke kao što su „Linija kretanja“ ili „Držite distancu od 2m“, ovi veoma uticajni znaci bili su vitalno oružje u borbi protiv Covid-19 i zbog svoje lokacije ispod naših nogu, iznutra i spolja, značili su da je štampa jedini način za prenošenje važnih informacija.
Određene oznake, kao što su podna grafika, moguće su samo sa štampom.
Reklama na vozilima, bilo lakim dostavnim ili velikim šleperima još uvek ne može biti digitalna iako kod nas, sa tradicijom većom od 20 godina ni štampana reklama na vozilima još uvek nije iskoristila svoj puni potencijal.
Štampane oznake se takođe mogu postaviti na veći broj lokacija bez potrebe da se uzme u obzir pristup struji. Ako bi došlo do nestanka struje, a agregati ne bi bili postavljeni, ekran bi bio beskorisan. Sa druge strane, sa štampom, sve dok postoji neki izvor svetlosti – bio prirodan ili veštački – poruka će ostati.
Ovi primeri šalju utešnu poruku onima koji su zabrinuti za buduću ulogu štampe u signalizaciji i reklamiranju. Jednostavno rečeno, uvek će postojati neka vrsta štampanog elementa u reklamnoj industriji i signalizaciji.
Da, digitalno možda zauzima neke delove tržišta i štampa je skrajnuta u određenim primenama, ali ovo bi trebalo da bude i tačka u kojoj svi oni u grafičkom sektoru koji žele da iskoriste svoju tehnologiju smisle nove i inovativne načine da klijentu ponude nešto zanimljivo i atraktivno.
Priča o nestanku digitalne štampe velikog formata je u velikoj meri preuveličana … ponovo.
U duhu početka teksta, pitanje da li smo svedoci inovacija u pristupu plasiranja informacija, njihovim slučajnim ili namernim greškama ili nečem trećem, pokušali smo da poentiramo ovim tekstom. Kao što nikakava gazirana pića nikada neće moći da zamene vino, tako će i digitalna informacija imati svoju brzinu i efekat, ali jasna i konačna informacija nastaviće da pripada materijalnom svetu grafičke industrije.
Mladi znaju pojave koje se menjaju, stariji znaju ono što se ne menja.
Siniša Radnović
