Osim dugovočnosti što nas jubilej govori, možemo sebe da opišemo kao pionira digitalne grafike i velikog formata kod nas. Firma koja je nastala na tranzicionim promenama 93 godine. Ono što smo preživeli 93 do 23 je: Kada ništa u okruženju nije ohrabrujuće, zaronite u svoj posao, on će vas sačuvati. U našem slučaju od kada smo zaronili nismo imali prilike da izronimo. Da li zato što su svakakva zagađenja društvena i ekološka bila ili zato što je naš svet bio daleko bolji teško je reći. Doduše postojala su kratka i povremena izranjanja na površinu, kao što je ovo danas. 30 godina kasnije grafika je ostala naša ljubav, primene i tehnologije se menjaju ali potreba za komunikacijom ostaje.

Naše razmišljanje o projektu
Šta smo hteli? Naš „peace of mind“.
Ideja o pravljenju izložbe ima svoj koren u pojavi koja je deo procesa našeg rada. Taj proces u osnovi ima razmišljanje o proizvodu. Koji materijal će najbolje da iznese ideju, koja tehnologija će dati najbolji detalj i spoj, kakvo će izlaganje biti, kakva će komunikacija sa kupcem biti.
To svakodnevno promišljanje od čega, kako, delovi, celina, detalji i spojevi, slojevi stvarali su jednu nus pojavu koja je rasla.

Ta nus pojava je stanje u mozgu nakon završenog procesa. Detalji su rešeni, materijali su isprobani, tehnologije su praćene. Proizvod je na putu ka konačnoj destinaciji.
Dok raspremamo prostor svest o rastu broja poprečnih veza u mozgu nakon svakog projekta pojedinačno i timski, je naš dan posle, sat posle…
Ta nus pojava zvana iskustvo, sa kojom pristupamo svakom sledećem radu, rodila je i još nešto. Počeli smo u materijalu da vidimo proizvod. Mikelanđelo je rekao da je u svakom komadu kamena zarobljena skulptura i da on ne radi ništa drugo, već je oslobađa.

Vremenom počela sam da hvatam sebe da u svim razgovorima sa kupcima, njihove reči vidim kao pleksiglas -štampan, led, frosted-vinil- sečen, al bond – savijen…
Jedno pitanje je počelo da se nameće i da žulja:
Šta sa svim tim razvojem detalja, katova i paterna ili slika nakon završetka projekta. Svi ti materijali koji su nam prolazili kroz ruke, neki upotrebljeni samo jednom bez otključavanja punog potencijala. Svi efekti viseslojnog printa, mestimično probijenih tekstura.
Osećaj za život teksture, boje, oblika, slojeva se nagomilavalo ovih 30 godina. Od prvog dana podatak o recepturi svakog proizvoda u spoju ideje, materijala i alata je zapis koji je brižljivo pohranjivan na disku poslovi x. Danas sadržaj ovog diska je riznica.

Ideja o izložbi je ideja da se udahne novi život toj estetici bez ograničenja i pravila. Materijali, paterni, katovi i veze stvorili su okruženje predmeta koje smo želeli da napravimo za sebe. Kao trajno usvojeno iskustvo o „duši“ i traga u vremenu koji će govoriti o nama. Ko smo bili, šta su nam bili ideali, kako smo živeli, šta smo voleli, šta smo postizali. Nastavak ovog razmišljanja je kakvu umetnost bismo želeli da napravimo za sebe da svedoči o nama. Sa koliko energije i znanja možemo da pozovemo vas i da vaša umetnička promišljanja osnažimo. Verujem da ovaj trenutak ima magiju, da danas ideja sedi zajedno sa materijalizacijom.

U medjuvremenu svet je postao globalan, pa lokalan. Osetili smo da je era obilja ostavila iza sebe osiromašnje duha. Popis šta smo dobili a sta izgubili malo se razlikuje kod bilo koga od nas. Šta sa onim sto smo izgubili? Postajem svesna da ono što su znali moji roditelji, i vise njihovi, nama ponovo treba. Da li možemo da pozovemo ta znanja i da ih trajno sačuvamo na disku X, kao temelj onoga sto jesmo danas?
Mala plava kutija, ima blago Grafix-ovog diska X, srpskog hromozoma X, jednog vremena velikih očekivanja i mudrosti nekoga ko je sve pojave u svetu grafike video 2 ili 3 puta, koju vam sada predajemo da vas inspiriše i poveže sa nama.